Podloga je Mečja leska

Plodovi sadnice lesnika “halski dzin” sazrevaju krajem avgusta. Plod je krupan, okruglasto kupast i malo pljosnat.

Podloga je Mečja leska

Kod sadnice lesnika”istarski dugi” ljuska ploda je tamno smeđa, s tamnijim prugama. Vrh ploda je prekriven sivim dlačicama, koje ponekad dopiru do njegove sredine. Šav je slabo izražen. Debljina joj iznosi 1,430 mm. Pokožica jezgra je tamnosmeđa i glatka. Pelikula je tanka i lako se odvaja od glatkog jezgra. Jezgro sorte istarski dugi sadrži: sirovih masti 64,38%, belančevina 16,62% i invertnog šećera 3,34%

Podloga je Mečja leska

Sadnice voća Lešnika Rimski su stara Italijanska sorta. Cveta i počinje vegetaciju srednje kasno, srednje bujnog je rasta. Plod je srednje krupan, okrugao, dobre je rodnosti. Vreme zrenja: Polovina avgusta.

Podloga je Mečja leska

Vreme zrenja: tokom avgusta. Plod: je krupan. Voćne sadnice leske Tonda Romana su poreklom iz Italije. Plod je krupan, loptastog oblika. Plod lako ispada iz omotača. U grozdu se nalaze najčešće 2 do 4 ploda. Ljuska je tanka.

Podloga je Mečja leska

Ovo je sorta iz Engleske, koja nije jako bujna. Može da dostigne od 5 do 6 metara visine, a toliko i u obimu.

List je srednje veličine, često čak i sitan, obrnuto jajastog oblika. Plodovi su od 2 do 4 zajedno u grozdu. Dobri oprašivači su Halski džin i Crveni Lambert, dok Kosford dobro oprašuje sortu Rimski.Omotač je u nivou ploda ili duži, a plod je duguljast sa prosečnim dimenzijama 24 x 17 x 15 mm. Sazreva kasno, početkom septembra

Podloga je Mečja leska

Italijanska sorta, postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta, gde se najvise gaji. Najbolje uspeva u predelima slicnim onim iz kojih vodi poreklo, a to su blago zatalasana pobrdja. Ne podnosi vlazna i maglovita podneblja.Sazreva rano, u drugoj polovini avgusta.Zbun je srednje bujnosti. Sorta je protandricna. rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara, a zenski cvetovi tokom januara. Samobesplodna je sorta i potrebni su oprasivaci.